Istorija Mikrokontrolera

Godine 1969, stize u SAD ekipa japanskih inzenjera iz firme BUSICOM sa zahtevom da se po njihovim projektima izradi nekoliko integrisanih kola za primenu u kalkulatorima. Zahtev su postavili firmi Intel, a od strane Intela za projekat je bio zaduzen Marcian Hoff.
Buduci da je on imao iskustva u radu na racunaru PDP8, palo mu je na pamet da umesto predlozene konstrukcije predlozi bitno drugacije resenje koje je pretpostavljalo da se funkcija integralnog kola odredjuje programom smestenim u njemu. To je podrazumevalo da ce sklop biti jednostavniji, ali ce zahtevati mnogo vise memorije, nego resenje japanskih inzenjera. Nakon odredjenog vremena, u kome su japanski inzenjeri pokusali pronaci jednostavnije resenje, pobedila je Marcianova zamisao i rodio se prvi mikroprocesor. Da bi se od zamisli doslo do gotovog resenja, Intelu je bitno pomogao Frederico Faggin, koji je, presavsi u Intel, za svega 9 meseci uspeo da od koncepcije stvori proizvod. Firma Intel pravo prodaje tog integralnog sklopa stekla je 1971. godine, prethodno otkupivsi licencu od firme BUSICOM koja nije znala kakvo blago poseduje. Te godine se na trzistu pojavio mikroprocesor pod nazivom 4004. To je bio prvi 4-bitni mikroprocesor sa brzinom od 6000 operacija u sekundi. Nedugo nakon toga americka firma CTC zahteva od Intel-a i Texas Instruments-a da proizvedu 8-bitni mikroprocesor za primenu u terminalima. Iako je CTC na kraju odustao od projekta, Intel i Texas Instruments nastavljaju rad na mikroprocesoru i u aprilu 1972. godine pojavljuje se na trzistu prvi 8-bitni mikroprocesor pod nazivom 8008 koji je mogao adresirati 16kb memorije, iamo je 45 naredbi i brzinu od 300000 operacija u sekundi. Taj mikroprocesor je bio prethodnica svih danasnjih mikroprocesora. Intel nastavlja razvoj i u aprilu1974. godine iznosi na trziste 8-bitni procesor pod nazivom 8080 koji je mogao adresirati 64Kb memorije, imao je 75 naredbi i pocetnu cenu od 360 dolara.

U jednoj drugoj firmi, pod nazivom Motorola, brzo su shvatili sta se dogadja pa su na trziste izbacili 8-bitni mikroprocesor 6800. Glavni konstruktor je bio Chuck Peddle, a uz sam procesor Motorola je bila prva firma koja je proizvela i ostale periferale kao sto su 6820 i 6850. U to vreme mnoge firme uvidjaju sve veci znacaj mikroprocesora i krecu u svoj razvoj. Chuck Peddle prelazi iz Motorole u firmu MOS Technology i nastavlja intenzivno da radi na razvoju mikroprocesora.

Na izlozbi WESCON u SAD, godine 1975. dogadja se presudan dogadjaj istoriji mikroprocesora. Firma MOS Technology objavljuje da prodaje svoje mikroprocesore 6501 i 6502 po ceni od 25 dolara, koje su zainteresovani posetioci mogli odmah da kupe. To je bila takva senzacija da su mnogi pomislili da se radi o nekakvoj prevari, s obzirom da su se istovremeno konkurentski 8080 i 6800 prodavali po ceni od 179 dolara po komadu. Kao odgovor konkurentskoj firmi i Intel i Motorola prvog dana izlozbe spustaju cenu svojih mikroprocesora na 69,95 dolara. Motorola ubrzo optuzuje MOS Technology i Chucka Peddlea da su prekopirali zasticeni 6800. Stoga MOS Technology odustaje od dalje proizvodnje 6501, ali nastavlja proizvodnju 6502. To je 8-bitni mikroprocesor sa 56 naredbi i mogucnoscu direktnog adresiranja 64Kb memorije. Zbog niske cene, 6502 postaje vrlo popularan pa je ugradjivan u racunare kao sto su: KIM-1, Aple I, Aple II, Atari, Comodore, Acorn, Oric, Galeb, Orao, Ultra i jos mnoge druge. Ubrzo se javlja nekoliko proizvodjaca samog 6502 (Rockwell, Sznertek, GTE, NCR, Ricoh, a firmu MOS Technology preuzima firma Comodore) koji je doba svog prosperiteta (1982) prodavan u kolicini od 15 miliona komada za godinu!

Ni drugi se nisu predavali. Frederico Faggin napusta Intel i osniva svoju firmu Zilog Inc. Godine 1976 Zilog najavljuje Z80. Pri konstrukciji tog mikroprocesora Faggin donosi presudnu odluku - on shvata da je vec razvijena gomila programa za 8080 i da ce mnogi ostati verni tom mikroprocesoru zbog velikih troskova koje bi izazvalo preradjivanje svih vec napisanih programa. Stoga odlucuje da novi procesor mora biti kompatibilan sa 8080 tj. da mroa biti u mogucnosti da izvrsava sve programe koji su vec napisani za 8080. Uz ta svojstva dodata su mnoga druga, pa je Z80 bio daleko najsnazniji mikroprocesor svoga doba. Mogao je direktno adresirati 64Kb memorije , imao je 176 naredbi, veliki broj registara, ugradjenu opciju za osvezavanje dinamicke RAM memorije, jednostruko napajanje, vecu brzinu rada itd. Z80 je bio veliki uspeh i svi prelaze sa 8080 na Z80. Moze se slobodno reci da je tada Z80 bio komercijalno najuspesniji 8-bitni mikroprocesor. Osim Ziloga kao proizvodjaci se uskoro javljaju: Mostek, NEC, Sharp, SGS. Z80 je bio srce mnogim racunarima kao sto su Spectrum, Partner, TRS703, Z-3 i Galaksija kod nas.

U 1976. Intel izlazi sa poboljsanom verzijom 8-bitnog mikroprocesora pod nazivom 8085, ali je Z80 bio toliko bolji da se Intel nasao zatecen i ubrzo izgubio bitku. Iako se kasnije pojavljuje jos nekoliko mikroprocesora (6809, 2650, SC/MP itd.), sve je zapravo bilo odluceno. Nije bilo tako velikih napredaka da bi se konstruktori preorijentisali, pa su 6502 i Z80 uz 6800 ostali glavni predstavnici 8-bitnih mikroprocesora tog doba.